Aleksandar Popović (1929-1996) je naš najplodniji dramski pisac. Rođen je na Ubu, detinjstvo proveo u Beogradu, gde je završio Gimnaziju, a još kao maturant je, u talasu Inforbiroa 1948. godine, uhapšen i na Golom otoku provodi pet godina. Nakon toga se okušao u raznim zanatima (molerski, asfalterski, zidarski, cinkografski, staklorezački). Izvođenjem “farse i po” Ljubinko i Desanka u pozorištu “Atelje 212", 1964. godine, počinje pozorišni život mnogobrojnih Popovićevih drama. Za svoj raznovrsni i izuzetno plodni opus (više od četrdeset pozorišnih komada, scenario za dugometražni film, oko pedeset radio drama, dvanaest televizijskih drama, i bezmalo pet stotina drugih televizijskih emisija) dobio je više desetina nagrada, od kojih su najznačajnije dve Sterijine i nagrada za najbolju dramu napisanu na srpskom jeziku u poslednjih pedeset godina, u pitanju je drama Razvojni put Bore Šnajdera.

više detalja...  

... pričao je o iskustvu koje su mu doneli rat i boravak na Golom otoku: "Video sam male, skromne, dobre ljude koji u nekim strašnim, groznim vremenima postanu monstrumi, ubice…"